1.

2.

3.

ЛИПЊАК 

Сударили смо се
на успутној стази,
у трњу жбунова, на међи,
у грању багремова туђих
и погледали се случајно.

Ти си се насмејала, птици на бресту,
што се престрашила и одлетела далеко,
насмејала си се срећна,
гледајући расцветани кукурек,
узлепршале гране липа
и мој поглед светао.

А онда си
склонила косу са чела,
промуцала
*извините, нисам хтела*
и отрчала си низ липњак.

А ја сам стајао и гледао,
одјеке корака твојих,
ја сам стајао нем
и слушао цвркут љубави,
што је изненада
дoлeтела у моје срце.

Дуго, дуго… Предуго…
само сам стајао.
А кад сам пошао,
да те стигнем,
било је прекасно.

(C) Љубодраг Обрадовић