1. ОЛУЈА (Ex Yu ROK) – Љубодраг Обрадовић

2. ОЛУЈА (Gothic Darkwave) – Љубодраг Обрадовић

3. ОЛУЈА (melancholic chanson) – Љубодраг Обрадовић

4. ОЛУЈА (DARK melancholic chanson) – Љубодраг Обрадовић

ОЛУЈА

Олуја ноћас пламти,
над градом и уморном душом,
а срце хоће да упамти
све што је младић видео и слушо.

Старца са дугом косом,
девојку младу, са телом видре.
Срце ноћас жели с поносом,
све да осети, баш свуд да стигне.

А црвени огањ пролази
поред успаваних и кроз њих.
Ноћас се ни на шта не пази,
ноћас је живот као стих.

А олуја бесни над градом.
много је прошло, још више ће доћи.
И с том превише скромном надом,
срце постаје олуја у ноћи…

Беже сенке, расте сета.
Мало је олуја, мало људи.
Ноћас се од бедног света
ствара један бољи и луђи.

Рађа се морал, поштење,
на папиру, за неким столом,
а творац, да не би изгубио стрпљење,
залива га алкохолом.

А олуја бесни над градом.
много је прошло, још више ће доћи.
И с том превише скромном надом,
срце постаје олуја у ноћи…

А ко сам ноћас ја,
у том паметном шљаму?
И да ли можда неко нешто зна,
док и сам то не осети ко рану?

Ко сам ноћас, дакле,
у празној соби, с једним огледалом?
Уображени песник који пише неки јад,
ил’ пијаница коме ни до кога није стало?

А олуја бесни над градом.
много је прошло, још више ће доћи.
И с том превише скромном надом,
срце постаје олуја у ноћи…

Па гледам улицу како се клати,
гледам кишу, јесен и жене …
И знам; то ме живот млати,
ником ноћас није стало до мене.

А олуја бесни над градом.
много је прошло, још више ће доћи.
И с том превише скромном надом,
срце постаје олуја у ноћи…

Срце постаје олуја у ноћи…

© Љубодраг Обрадовић